Jestive i otrovne gljive
|
Студијски програм: Мастер професор биологије
|
|
Назив предмета: ЈЕСТИВЕ И ОТРОВНЕ ГЉИВЕ
|
|
Наставник: др Мaja Kараман, Милана Ракић
|
|
Статус предмета: изборни
|
|
Број ЕСПБ: 5
|
|
Услов: Биологија алги и гљива
|
|
Циљ предмета
Циљ предмета је да се студенти упознају са: значајем гљива као посебне групе организама са аспекта њихове употребе у исхрани и лечењу (функционална храна), али и као групе микроорганизама која продукује специфичне токсине и на тај начин предстaвља опасност по људско здравље. Упознавање студената са основним морфоанатомским карактеристикама јестивих врста гљива и њиховим нутритивним вредностима, као и са најважнијим врстама и родовима отровних гљива, хемијском природом отровних супстанци, синдромима тровања и поступцима прве помоћи.
|
|
Исход предмета
Препознавање (детерминација) основних врста и родова јестивих и отровних гљива у природи; Разумевање значаја употребе гљива у исхрани као изворa здраве хране (витамини, минерали, есенцијалне аминокиселине, баластне несварљиве компоненте) и као саплемената тј. додатака исхрани (напици, тинктуре, итд.); Препознавање синдрома тровања и поступци прве помоћи.
|
|
Садржај предмета
Теоријска настава: Животне стратегије и значај гљива; Правила сакупљања и припреме јестивих гљива; Детерминација гљива са посебним освртом на јестиве и отровне врсте; Нутритивне вредности гљива; Лековита својства гљива; Најзначајније врсте јестивих гљива; Најзначајније врсте лековитих гљива; Врсте гљива које се узгајају за комерцијалну употребу; Хемизам отрова гљива; Тешки метали, радиоактивни елементи и друге токсичне, отровне материје у гљивама пореклом из спољашње средине; Лажна и блага тровања гљивама; Најзначајније отровне гљиве и синдроми тровања: фалоидински, ореланински, гиромитрински, мускарински, пантерински, псилоцибински, копринус синдром, паксилус синдром, гастроинтестинални синдроми; Препознавање симптома тровања гљивама, поступци прве помоћи и лечење.
Практична настава: рад на терену - препознавање јестивих и отровних врста гљива и начини сакупљања јестивих врста, лабораторијски рад – детерминација јестивих и отровних врста гљива, конзервација гљива, припрема напитака и тинктура, и др.
|
|
Литература
1.Chang, S.T. & Miles, P. (2004): Mushrooms– cultivation, nutritional value, medicinal effect and environmental impact, 2nd Edition,CRC Press, Boca Raton, Florida.
2.Bresinsky, A. & Besl., H. (1990): A Colour Atlas of Poisonous Fungi, Wolfe Publishing Ltd., London, England.
3.Uzelac, B. (2005): Skripta za sakupljače gljiva - početni kurs, Beograd.
4.Jordan, M. (1998): The Encyclopedia of Fungi of Britain and Europe, David & Charles, Edinburgh.
5.Courtecuisse, R., Duhem, B. (1995): Mushrooms and Toadstools of Britain& Europe, Collins, London.
6.Phillips, R. (1994): Mushrooms and other Fungi of Great Britain and Europe, Macmillan, London.
7.Узелац Б. (2009): Гљиве Србије и Западног Балкана, BGV, Logik, Beograd
|
|
Број часова активне наставе
|
Теоријска настава: 2
|
Практична настава: 2
|
|
Методе извођења наставе: Предавања, лабораторијске вежбе, колоквијуми, теренски рад , израда семинарског рада по одабраним темама.
|
|
Оцена знања (максимални број поена 100)
|
|
Предиспитне обавезе
|
поена
|
Завршни испит
|
поена
|
|
активност у току предавања
|
2
|
писмени испит
|
20
|
|
практична настава
|
18
|
усмени испит
|
20
|
|
колоквијум-и
|
30
|
|
|
|
семинар-и
|
10
|
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
english