Diverzitet i zaštita gljiva

Студијски програм: Мастер професор биологије

Назив предмета: ДИВЕРЗИТЕТ И ЗАШТИТА ГЉИВА

Наставник: др Маја Kараман

Статус предмета: изборни

Број ЕСПБ: 5

Услов: -

Циљ предмета:

Курс представља надградњу на основне курсеве из биологије алги и гљива, Опште микробологије, Микологије и и има за циљ упознавање са значајем заштите диверзитета гљива, велике групе организама од преко 1,5 милион врста. Основни циљ предмета обухвата усвајање сазнања о методама детерминације (класичне и молекуларне), као и заштите угрожених врста, са једне стране кроз очување станишта и сагледавања те компоненте њиховог опстанка, а са друге кроз управљање популацијама, одређивање конзервационих прироритета. Задатак предмета је и изучавање праксе у заштити угрожених врста у свету и код нас и израда пројеката активне заштите појединих врста којима прети опасност нестанка (ретке врсте). Осврт на тренутну ситуацију истражености, угрожености и заштите гљива, претежно јестивих врста, у Републици Србији. Законска регулатива и предлози за даља истраживања и мере заштите гљива у складу са европским регулативама.

Исход предмета:

На крају курса студент ће бити оспособљен да се укључи у пројекте везане за конзервацију и очување угрожених врста гљива, њиховог гајења и коришћења у биотехнолошким процесима.

Садржај предмета

Теоријска настава: Студенти би се упознали са основним елементима и са особеностима екофизиологије гљива као основом за заштиту њихове разноврсности, генофонда и њихових станишта. Упознавање са значајем гљива и лишајева у екосистемима и нивоом њихове проучености у свету и код нас. Значај заштите животне средине у циљу очувања и унапређења диверзитета гљива и могући правци примене генофонда гљива. Такође  ће се упознати са разноврсношћу представника појединих фамилија, са специфичним начинима спороношења и пропагације у оквиру различитих таксономских и еколошких група гљива, чије врсте захтевају различите еколошке услове, као и са особеностима диверзитета њихових физиолошких профила. Молекулске методе и електронске информације у проучавању и заштити угрожених врста гљива, мониторинг врста и утврђивање диверзитета гљива: Гљиве на биљакама и воћу; Терестричне и лигниколне макрогљиве; Лихенизоване гљиве; Микрогљиве на дрвету и биљним отпацима; Ендофитне гљиве; Сапробне земљишне гљиве; Гљиве екстремофили; Мутуалистичке арбускуларне микоризне гљиве; Квасци; Гљиве које су асоциране са инсектима и артроподама; Гљиве паразити и предатори на нематодама и другим инвертебратима; Паразитске гљиве кичмењака; Копрофилне гљиве; Анаеробне зооспорне гљиве асоциране са животињама; Гљиве у слатководним екосистемима; Маринске и естаурине Eumycota; Oomycota, Mycetozoa и други гљивама слични организми. Морфолошки и еколошки диверзитет аутохтоних гљива као база за одрживо коришћење самониклих гљива и њихово гајење.

 Практична настава: Упознавање са начином рада, прибором и апаратима у миколошкој лабораторији. Упознавање са основним процесима култивације и чувања у формирању колекције култура гљива, физиологијом гљива и стицање основних знања неопходних за изоловање мицелије као основе за експериментални рад. Препарација, презервација и употреба гљива у хербаријуму; Протоколи за изолацију различитих група гљива и одржавање култура; Презервација и дистрибуција култура гљива; Упознавање са диверзитетом вегетативних и генеративних „органа“: облици мицелије, спорокарпа, вегетативних, бесполних и полних пропагула.

Литература

1. Muller, G. M.,  Bills, G.  F.,  Foster, M.  S.  (2004)  Biodiversity  of  FUNGI,  Inventory  and Monitoring Methods,  Elsevier 

Academic Press, Burlington, San Diego, London.

2. Мунтањола – Цветковић (1981): Општа микологија. НИРО Књижевне новине, Београд, 1987.

3. Душанка Бугарски: Буковача. Научни институт за ратаство и повртарство, Нови Сад, 2004.

4. Младен Јосифовић: Шумска фитопатологија. Научна књига, Београд, 1951.

5. Д. Пејин: Индустријска микробиологија. Универзитет у Новом Саду, Технолошки факултет, 2003.

6.. Марко Ивановић: Микозе биљака. Наука, Београд, 1992.

7. Стевановић В. (едитор): Биодиверзитет Србије, 1995.

8. Ткалчец, Ѕ., Мешић, А., Маточец, Н., Кушан, И (2008): Црвена књига гљива Хрватске. Министарство културе, Државни завод ѕа ѕаштиту пририоде Републике Хрватске. Загреб.

Број часова активне наставе

Теоријска настава: 2

Практична настава: 2

Методе извођења наставе Предавања, лабoраторијске вежбе, теренски рад , израда семинарског рада по одабраним темама.

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

поена

Завршни испит

поена

активност на настави

10

усмени испит

40

практична настава

20

семинарски рад-ови

30