Студијски програм : Дипломирани биолог
|
Назив предмета: Алгологија
|
Наставник: Зорица Свирчев
|
Статус предмета: обавезан
|
Број ЕСПБ: 5
|
Услов:
|
Циљ предмета
Сагледава се улога и значај микроалги и цијанобактерија у природним екосистемима, у циљу припреме студената за могућност примене стеченог знања кроз решавање различитих проблема који се односе на квалитет и заштиту животне средине уз примену принципа одрживог развоја. Такође се значај алги и цијанобактерија сагледава кроз њихов биоиндикаторски, биотехнолошки и биомаркерски значај.
|
Исход предмета
Након завршетка курса Алгологија од студента се очекује да: може да објасни све специфичности везане за грађу ћелија микроалги и цијанобактерија, њиховог раста и масовног развића; зна да опише улогу микроалги и цијанобактерија у екосистему и објасни специфичне односе са осталим организми-ма; објасни улогу микроалги и цијанобактерија у сапробиологији, палеоклиматској реконструкцији и различитим биотехнолошким процесима; може самостално да ради у алголошкој лабораторији.
|
Садржај предмета
Теоријска настава
1.Порекло, еволуција и филогенија микроалги и цијанобактерија. 2.Систематика и функционална грађа ћелије микроалги и цијанобактерија. 3.Основни физиолошки процеси ћелија микроалги и цијано-бактерија. 4.Екологија микроалги и цијанобактерија. 5.Значај и улога у различитим типовима станишта, екстремофили. 6.Микроалге и цијанобактерије у симбиозама.7. Значај и улога микроалги и цијано-бактерија у биотехнологији. 8.Продукција примарних и секундарних метаболита. 9. Токсини микроалги и цијанобактерија. 10.Микроалге и цијанобактерије као храна. 11.Пречишћавање отпадних вода. 12. Терестричне микроалге и цијанобактерије. 13.Значај биомаркера микроалги и цијанобактерија у палео-климатској реконструкцији. 14.Микроалге и цијанобактерије као примарни продуценти у сапробиоло-гији, биоиндикаторски значај. 15.Значај култивационих метода у одређивању биодиверзитета и таксономији микроалги и цијанобактерија.
Практична настава
1. Припрема хранљивих подлога за изолацију микроалги и цијанобактерија. 2-3. Изолација земљишних сојева микроалги и цијанобактерија - теренски део и лабораторијски део. 4-5.Изолација водних сојева микроалги и цијанобактерија - теренски део и лабораторијски део. 6.Квалитативно одређивање изолата.
7.Ишчишћавање изолата микроалги и цијанобактерија. 8.Квантитативно одређивање биомасе. 9.Одређивање биодиверзитета и таксономске припадности употребом култивационих метода. 10.Анализе токсина. 11.Анализе пигмената микроалги. 12.Анализа пигмената цијанобактерија. 13.Детекција биомаркера. 14.Препознавање биоиндикатора микроалги и цијанобактерија у сапробиоло-гији. 15.Одређивање биодиверзитета и таксономске припадности употребом култивационих метода.
|
Литература
Цвијан М. (2011): Алгологија. Скрипта Биолошког факултета Универзитета у Београду, Београд.
Свирчев З. (2005): Микроалге и цијанобактерије у биотехнологији. ПМФ, Нови Сад.
Блаженчић Ј. (1997): Систематика алги. ННК, Београд.
|
Број часова активне наставе
|
Теоријска настава: 2
|
Практична настава: 2+0+0
|
Методе извођења наставе
Настава ће бити реализована у виду предавања и семинарског рада. Вежбе се изводе практично у лабораторији и на теренској настави.
|
Оцена знања (максимални број поена 100)
|
Предиспитне обавезе
|
поена
|
Завршни испит
|
поена
|
активност у току предавања
|
5
|
писмени испит
|
|
практична настава
|
5
|
усмени испт
|
50
|
колоквијум-и
|
30
|
..........
|
|
семинар-и
|
10
|
|
|
|
|
|
|
|