Početak istraživanja u oblasti fiziologije životinja i reproduktivne endokrinologije na PMF UNS - prof. dr Desanka Marić i prof. dr Irina Simonović

Prva istraživanja u oblasti fiziologije životinja i reproduktivne endokrinologije na PMF UNS započela je prof. dr Desanka Marić, a potom joj se priključila prof. dr Irina Simonović kao njen prvi saradnik i doktorant. Prof. dr Marić i Prof. dr Simonović su uspostavile gajilište za laboratorijske životinje, sobu sa konstantnim mrakom, laboratorija koja je za vreme vrhunca njihovog rada bila u rangu svetskih laboratorija.
Sve to je omogućilo da se postave veoma stabilni temelji istraživanja u oblasti fiziologije životinja i reproduktivne endokrinologije koja se i danas izvode na našem fakultetu.

Profesor dr Desanka Marić

Profesor dr Desanka Marić je prvi nastavnik Fiziologije životinja na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Novom Sadu (UNS) i utemeljivač naučne i nastavne aktivnosti u oblasti reproduktivne endokrinologije i fiziologije životinja.

Desanka Marić je rođena 10.XI 1929. godine u Novom Sadu. Prof. dr Desanka Marić je završila Žensku gimnaziju u Novom Sadu 1948. godine. Diplomirala je na PMF Univerziteta u Beogradu 1952. godine, a doktorirala 1960. godine na istom fakultetu. Doktorsku disertaciju pod naslovom: ”Prilog mehanizmu delovanja ženskih seksualnih hormona  na trombocite zeca” odbranila je na Katedri za fiziologiju PMF UB pod mentorstvom prof. dr Radoslava K Anđusa (http://giaja.bio.bg.ac.rs/radoslav-andjus/). Prof. dr Desanka Marić je udata za prof. dr Vojislava Marića i majka je dvoje dece koji žive u SAD (dr Ivana Marić, dr Svetislav Marić).

Prof. dr Desanka Marić je od 1953. do 1963. godine bila zaposlena u Institutu za medicinska istraživanja u Novom Sadu u grupi prof. dr Strahinje Marinkova. Za docenta za oblast Fiziologija životinja izabrana je na Filozofskom fakultetu UNS. Zvanje vanrednog profesora stekla je 1970. godine a zvanje redovnog provesora 1975. godine. Od 1964. do 1973. godine prof. dr Marić je bila zadužena za nastavu iz predmeta Opšta fiziologija životinja i Uporedna fiziologija životinja, a od 1973. godine iz predmeta Opšta fiziologije životinja. Oblasti fiziologija životinja i reproduktivna endokrinologija su se u tom periodu veoma intenzivno razvijale, brojni mehanizmi fizioloških pojava su objašnjeni, a u svojim predavanja prof. dr Marić se trudila da uvrsti sva ta nova saznanja u nastavne sadržaje. Prof. dr Marić je prva prepoznala savremene istraživačke trendove, te uvela u nastavu izborne predmete Reproduktivna fiziologija, Reproduktivna endokrinologija i Endokrinologija sa neuroendokrinologijom. Objavila je dva izdanja udžbenika Opšte fiziologije životinja sa dr Stankom Stojilkovićem, Praktikum sa odabranim poglavljima iz uporedne fiziologije životinja sa prof dr. Irinom Simonović, kao i odabrana poglavlja  u udžbeniku  Radiološke i srodne analize (teorija i primena).

Prof. dr Desanka Marić je osnivač endokrinološkog pravca istraživanja na PMF UNS. Krajem sedamdesetih godina XX veka prof. dr Marić je rukovodila istraživanjima u jednoj od najopremljenijih laboratorija za eksperimentalnu endokrinologiju u nekadašnjoj Jugoslaviji koja je bila i jedna od referentnih Evropskih laboratorija za radioimunološke analize. Između ostalog, pod rukovodstvom prof. dr Marić su rutinski rađene analize proteinskih i steroidnih hormona, kao i druge analize u sklopu istraživanja iz oblasti reproduktivne endokrinologije. Laboratorija pod rukovostvom prof. dr Marić je veoma značajno doprinela uključivanju jugoslovenske eksperimentalne endokrinologije u evropske tokove. Ova istraživanja, koja se i danas neguju na našem fakultetu, svakako su rezultat postdoktorskog usavršavanja prof. Marić u SAD. Tokom 1963. i 1964. godine,  prof. dr Marić je bila na postdoktorskim studijama iz Reproduktivne fiziologije u Worcester Foundation for Experimental Biology (Shrewsbury, Massachusets USA), a zatim tokom 1966. i 1967. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Leksingtonu (Kentucky  USA). U tom preriodu se prof. dr Marić bavila istraživanjima iz oblasti neuroendokrinologije. Deo rezultata istraživanja tokom boravka u Worcester Foundation for Experimental Biology je objavljen u prestižnom vrhunskom časopisu Endokrinologija i taj rad je veoma cenjen i citiran.

Tokom svog rada na PMF UNS prof. dr Marić je bila nosilac i učesnik većeg broja nacionalnih i medjunarodnih naučnih projekata. Njen istraživački rad je bio orijentisan na ispitivanje regulatornih mehanizama reprodukcije i hipotalamične kontrole gonadotropne sekrecije. Primenjujući metodu hipotalamične deaferentacije i prateći promene gonadotropnih hormona i prolaktina, svojim rezultatima je doprinela razumevanju složenih mehanizama neuroendokrine regulacije reproduktivne funkcije. Obiman istraživački rad je vezan i za izučavanje hormonskih promena tokom posnatalnog razvića, kao i mehanizama uključenih u nastanak puberteta, sa posebnim akcentom na ulogu prolaktina kod mužjaka i koncept međuzavisnosti produkcije prolaktina i androgena. Pored navedenih, posebno je značajan doprinos rezultata prof. Marić  veoma aktuelnoj problematici uticaja stresa na centralne i lokalne regulatorne mehanizme testikularne steroidogeneze, kao i značaj endogenih opiata i slobodnih  radikala  (azot oksida) u parakrinoj kontroli produkcije androgena. Pored fundamentalnih istraživanja u oblasti reproduktivne endokrinologije, prof. Marić je bila uključena i u ispitivanja dejstva pesticida na reproduktivnu sposobnost pacova oba pola kroz više generacija, a bavila se i ispitivanje hormonskog statusa krava u cilju kontrole i unapređivanja reprodukcije.

Prof. dr Marić je sa svojim saradnicima tokom svog naučno-istraživačkog rada sarađivala sa brojnim eminentnim nacionalnim i internacionalnim naučnicima. Najintenzivnija saradnja je ostvarena sa prof. dr Radoslavom K Anđusom i njegovim saradnicima (Zavod za fiziologiju Biološkog fakulteta UB) u naučnim projektima SANU kojima je rukovodio prof. dr Anđus. Značajno je pomenuti i saradnju sa prof. dr Radivojem Milinim i njegovoim saradnicima (Zavod za histologiju Medicinskog fakulteta UNS) koja još uvek traje. Od internacionalne saradnje izdvajaju se: prof. dr Lučijano Martini (Institut za endokrinologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Milanu), prof. dr Belá Flerco (Medicinski fakultet Univerziteta u Pečuju), prof. dr Belá Halász (Medicinski fakultet Univerziteta u Budimpešti), prof. dr Mirjana B Nikitovitch-Winer (Medicinski fakultet Univerziteta u Leksingtonu). O značaju rezultata naučno-istraživačkog rada prof. dr Marić govori poziv Medicinskog fakulteta Univerziteta u Leksingtonu da održi specijalni seminar, koji je prof. dr Marić održala 1982. godine, pod nazivom “Relationship between prolactin and androgen variables in the growing male”.   

Naučna produkcija prof. dr Marić obuhvata preko 90 recenziranih naučnih radova, od kojih je 17 objavljeno u eminentnim međunarodnim časopisima, kao i 49 saopštenih radova na medjunarodnim i domaćim skupovima. Treba istaći značajan pozitivan uticaj ovih radova u međunarodnoj i domaćoj naučnoj javnosti iskazan kroz brojne citate u radovima drugih autora. Osim toga, bila je i mentor 7 doktorskih disertacija, 4 magistarske teze i 32 diplomska rada.

Bez obzira što intenzivan nastavni i naučni rad zahteva veliko angažovanje, prof. dr Marić je tokom svog trideset dvogodišnjeg rada na PMF UNS bila uključena u rad upravnih struktura. Pored toga, bila je predsednik Društva fiziologa Jugoslavije, član Internacionalnog društva neuroenokrinologa, Društva biologa, kao i Društva endokrinologa Vojvodine, a bila je i član redakcije Matice srpske i  redakcije Zbornika PMF. Prof. dr Marić pripada plejadi najistaknutijih nastavnika UNS. Rezultati njenog pregalaštva, entuzijazma i rada prepoznati su u naučnoj I široj javnosti, te su joj dodeljeni: diploma i medalje Matice srpske (1976), povelje PMF UNS (1979), diploma Udruženja endokrinologa Jugoslavije (1983), Oktobarske nagrade Novog Sada (1989). Posebno se izdvaja Nagrada za životno delo UNS koju dodeljuje Udruženje univerzitetskih profesora i naučnika UNS (2006).

Odlaskom u penziju 1995. godine ni u kom slučaju nije prestao angažman prof. dr Marić u naučnom radu. Suprotno, o rezultatima svedoče publikovani radovi. Posebno je važno istaći da tokom svih 23 godine od odlaska u penziju, bliski saradnici prof. dr Marić u njoj imaju unikatnog i veoma dragocenog mentora, recezenta i prijatelja.

Publikacije prof. dr Desanke Marić (rođene Kostić)

(https://scholar.google.com/scholar?hl=en&as_sdt=0%2C5&q=desanka+maric&oq=des)

(1)  Marinkov S, Marić D (1953). Merenje koagulacije krvne plazme I odnos koncentracije kalcijuma prema prvoj I drugoj fazi koagulacije. Medicinski pregled 6: 331.

(2)  Marinkov S, Kostić D, Kapamadžija V (1956). Antikoagulaciono delovanje heparina i trombocita. Medicinski pregled 9: 221.

(3)  Kapamadžija V, Kostić D (1956). Uticaj heparina na retrakciju krvnog koaguluma. Medicinski pregled 9: 315.

(4)  Kostić D, Kapamadžija V (1965). Promene koagulacione funkcije trombocita kod primene heparina. Medicinski pregled 9: 385.

(5)  Marinkov S, Kostić D (1957). Merenje čvrstine fibrinskog koaguluma krvne plazme i odnos te čvrstine prema koncentraciji kalcijuma u krvnoj plazmi. Medicinski pregled 10: 84.

(6)  Marinkov S, Timotijević T, Kapamadžija V, Kostić D (1958). Changements dans le nombre des trombocytes chez les rats exposos aux rayons X compares aux changements dans la trombocytopoiese. Acta medica Yugoslavica 12:39.

(7)  Marić D (1958). Efekat estradiola na broj trombocita normalnih i kastriranih zečica. Arhiv bioloških nauka 10: 39.

(8)  Marić D (1960). Action de la progesterone sur les plaquesttes sanguines chez la Lapine. CR Sec Biologie, CLIV 1538.

(9)   Marić D (1960). Effet le l’application successive de l’oestradiol et de la progesterone chez la Lapine. CR Sec Biologie, CLIV 1865.

(10)  Marić D (1960). Prilog izučavanju mehanizma delovanja ženskih seksualnih hormona na trombocitopoezu. doktorska disertacija.

(11)   Marić D (1964). Izučavanje estradiola, estrona i estriola posle promene estradiola dipropionata kod normalnih i kastriranih zečica. Godišnjak Filozofskog Fakulteta u Novom Sadu. Knjiga VII, 376.

(12)   Marić D, Kiralj F (1965). Delovanje estradiola na količinu gonadotropnih hormona u hipofizi pacova. Medicinski pregled  11-12: 581.

(13)   Maric D, Matsuyama E, Lloyd CW (1965). Gonadotropin content of pituitaries of rats in constant estrus induced by continuous illumination. Endocrinology 77: 529.

(14)  Dimković D, Marić D, Sesler D, Janča AK (1968). Endokrini I klinički aspekti ginekomastije. Acta Chirurgica Yugoslavica XV, 65.

(15)  Marić D (1969). Uticaj estrogena na težinu organa posle kompletnog izdvajanja bazalnog dela hipotalamusa od centralnog nervnog sistema. Zbornik za prirodne nauke, Matica srpska, Novi Sad 36: 147.

(16)  Marić D (1971.) Efekat unilateralne kastracije kod mužjaka pacova. Zbornik radova Prirodno-matematičkog fakulteta, Novi Sad 1: 221.

(17)  Marić D (1972). Efekat konstantnog osvetljivanja na pubertet ženki pacova. Zbornik radova Prirodno-matematičkog fakulteta, Novi Sad 2: 135.

(18)  Tadić R, Vojvodić S, , Morovič M, Krsmanović L, Marić D (1973). Efekat testosterone na adenohipofizu I reproduktivne organe estradioliziranog mužjaka pacova.  Zbornik radova Prirodno-matematičkog fakulteta, Novi Sad 3: 157.

(19)  Marić D, Nikitovitch-Winer MB (1974). The ability of the medial basal hypothalamus (MBH) to respond to electrical stimulation following partial deafferentation. Yugoslav Physiol et Pharmacol Acta 10 (1): 107.

(20) Simonović I, Maric D (1974). Uticaj frontalne hipotalamične deaferentacije na količinu folikulostimulirajućeg hormona u hipofizi ženke pacova. Zbornik za prirodne nauke, Matica Srpska, Novi Sad, sveska 46.

(21)   Marić D, Tadić R, Milin R (1974). The influence of the gonads in the functional development of the hypothalamo-hypophyseal system of male rat. Neuroendocrinology 15: 92.

(22)   Marić D, Simonović I (1974). Količina luteinizirajućeg hormona u hipofizi pacova u konstantnom estrusu. Proc Nat Sci  4: 135-142. Zbornik radova Prirodno – matematičkog fakulteta, Novi Sad

(23)  Simonović I, Krsmanović L, Marić D (1978). Uticaj frontalne hipotalamične deaferentacije na količinu folikulo-stimulirajućeg hormona u hipofizi ženke pacova. Proc Nat Sci 46: 73-83.

(24)  Simonović I, Krsmanović L, Marić D (1978). Efekat fotoperioda i pinealektomije na seksualno sazrevanje i serumski prolaktin kod ženki pacova. Proc Nat Sci 55: 5-15.

(25)   Maric D, Simonovic I, Kovacevic R, Krsmanovic L, Stojilkovic S, Anđus RK (1982). Effects of short-term and long-term hyperprolactinemia on the developmental pattern of androgen and LH levels in the immature male rat. J Endocrinol Invest 5(4): 235-241.

(26)  Kovacevic R, Krsmanovic L, Stojilkovic S, Simonovic I, Maric D, Anđus RK (1982). Effects of bromocriptine-induced hypoprolactinaemia on the developmental pattern of androgen and LH levels in the male rat. Int J Androl 5(4): 437-447.

(27)  Simonović I, Krsmanović L, Stojilković S, Kovačević R, Marić D (1985). Effect of hypothalamic deafferentation on prolactin level in male rats. Proc Nat Sci 69: 15-23.

(28)   Maric D, Stojilkovic S, Krsmanovic L, Simonovic I, Kovacevic R, Anđus RK (1987). Rapid naloxone–induced alterations of androgen variables in the growing male rat. Neuroendocrinology 46: 15-23.

(29)   Kovačević R, Krsmanović L, Stojilković S, Simonović I, Marić D, Anđus RK (1987). Developmental pattern of the testicular androgen response to gonadotropin stimulation in vitro and its modification by chronic hypoprolactinaemia. Int J Androl 10(6): 773-784.

(30)  Marić D, Babić Z, Simonović, Krsmanović L (1989). Enhancement of androgen secretion after intratesticular naloxone administration. Proc Nat Sci 19: 39-47.

(31)  Simonović, Krsmanović L, Babić Z, Šovljanski R, Marić D (1989). Uticaj kaptanskog preparata, Orthocida S-50, na reproduktivne procese kod pacova. Proc Nat Sci 77: 5-13.

(32)   Marić D, Simonović I (1992). Ovulation response to acute and long-term intermittent immobilization stress. Proc Nat Sci 22: 107-111.

(33)   Marić D, Simonović I (1993). Uloga pinealne žlezde u reproduktivnoj aktivnosti ženke pacova. Proc Nat Sci 23: 14-23.

(34)   Marić D, Simonović I (1993). Direct effect of naloxone on testicular function in the male rat. Proc Nat Sci Matica Srpska 86: 21-27.

(35)   Simonovic I, Milin J, Kostic T, Kovacevic R, Maric D (1994). Effect of hypothalamic deafferentation on naloxone-induced modification of LH and PRL in stress condition. Proc Nat Sci Matica Srpska 86: 21-27.

(36)   Maric D, Kostic T, Simonovic I (1994). Paracrine regulation of the testis. Proc Nat Sci Matica Srpska 87: 5-15.

(37)   Simonovic I, Kostic T, Maric D (1994). Participation of the pineal gland in the reproductive physiology. Proc Nat Sci Fac Nat Sci 23: 5-12.

(38)  Maric D, Simonovic I, Kovacevic R, Kostic T, Anđus RK (1995). Opioid-mediated and opioid-independent components of hormonal responses to acute restraint stress in the male rat. Proc Nat Sci 24: 177-205.

(39)   Marić D, Kostić T, Kovacević R (1996). Effects of acute and chronic immobilization stress on rat Leydig cell steroidogenesis. J Steroid Biochem Mol Biol 58(3): 351-5.

(40)   Kostić T, Andrić S, Kovacević R, Marić D (1997). The effect of opioid antagonists in local regulation of testicular response to acute stress in adult rats. Steroids 62(11): 703-8.

(41)  Simonović I, Šovljanski R, Marić D (1997). Efekat hronične primene kaptana na reproduktivne procese, praćen kod sedam generacija ženki pacova. Proc Nat Sci 26: 5-12.

(42)   Kostić T, Andrić S, Marić D, Kovacević R (1998). The effect of acute stress and opioid antagonist on the activity of NADPH-P450 reductase in rat Leydig cells. J Steroid Biochem Mol Biol  66(1-2): 51-4.

(43)   Kostić T, Andrić S, Kovacević R, Marić D (1998). The involvement of nitric oxide in stress-impaired testicular steroidogenesis. Eur J Pharmacol  346(2-3): 267-73.

(44)   Kostic TS, Andric SA, Maric D, Stojilkovic SS, Kovacevic R (1999). Involvement of inducible nitric oxide synthase in stress-impaired testicular steroidogenesis. J Endocrinol  163(3): 409-16.

(45)   Kostic TS, Andric SA, Maric D, Kovacevic RZ (2000). Inhibitory effects of stress-activated nitric oxide on antioxidant enzymes and testicular steroidogenesis. J Steroid Biochem Mol Biol  75(4-5): 299-306.

(46)   Kostic TS, Stojkov NJ, Janjic MM, Maric D, Andric SA (2008). The adaptive response of adult rat Leydig cells to repeated immobilization stress: the role of protein kinase A and steroidogenic acute regulatory protein. Stress 11(5): 370-80.

Saopštenja

(1)   Marić D (1962). Influence of estradiol and progesteron and trombocytopoesis. Proc. of the VII Congress of the Europian Society of Haematology,  Wien, Austria, 62a.

(2)   Marić D (1962). Uticaj metabolizma estradiola na broj trombocita. II kongres biologa Jugoslavije, Beograd, 75.

(3)    Marić D (1965). Efekat estradiola na postkastracione promene u hipofizi ovarijektomisiranih pacova. Bilten zajednice medicinskih naučnih ustanova SR Srbije, 56.

(4)   Marić D, Nikitovitch-Winer MB (1967). Post castration changes in hypophisis of female rats following the isolation of hypothalamus from CNS. 49^th Meeting of the Endocrine Society, Florida, USA, 59.

(5)  Marić D (1969). Uticaj estradiola na težinu reproduktivnih organa posle kompletne izolacije hipotalamusa od CNS. III kongres biologa Jugoslavije, Ljubljana, 168.

(6)  Anđus R, Ćirković T, Kamberi I, Koren A, Marić D, Palanački V, Simonović I (1970). Dejstvo produženog tretmana homologim međumoždanim ekstraktima na reproduktivni sistem. Simpozijum neuroendokrinih regulacionih mehanizama, Beograd, 7.

(7)  Anđus R, Marić D, Tadić R, Simonović I (1971). Uticaj hipotalamičnih ekstrakata na reparaciju reproduktivne funkcije mužjaka posle dugotrajne estrogenske blokade. VII kongres jugoslovenskog društva za fiziologiju, Beograd.

(8)   Marić D, Tadić R (1971). Uticaj gonada na funkcionalni razvitak hipotalamo-hipofizarnog  sistema kod mužjaka. VII kongres jugoslovenskog društva za fiziologiju, Beograd, 239.

(9)   Anđus R, Ćirković T, Kovačević R, Marić D (1973). Effects of hypothalamic extracts and prolactin on the weight of reproductive organs of estradiol blocked male rats. VI^th Congress of the Hungarian Society of Endocrinology and Metabolism, Pecs, Hungary.

(10)   Simonović I, Ćirković T, Marić D (1974). Pituitary prolactin following deafferentation in the male rats. VII^th Conference of European Comparative Endocrinologists, Budapest, Hungary, Gen Comp Endocrinol (22) : 360.

Profesor dr Irina Simonović (14.VIII 1934.- 18.IV 2015.)

Profesor dr Irena Simonović je rođena 14.VIII 1934. godine u Futogu. Diplomirala je na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Beogradu 1961. godine. Doktorsku disertaciju u oblasti Fiziologije životinja, pod nazivom „Efekti deaferentacije hipotalamusa na gonadotropnu funkciju“ odbranila je na PMF  Univerziteta u Novom Sadu (UNS) pod mentorstvom prof. dr Desanke Marić. 

Profesionalna karijera prof. dr Irine Simonović počinje 1961. godine kada postaje istraživač saradnik na Katedri za mikrobiologiju Instituta za medicinska istraživanja u Novom Sadu. Za asistenta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (gde se kasnije uspostavlja PMF) izabrana je 1966. godine. Kao asistent je učestvovala u izvođenju praktične nastave iz predmeta: Biohemija, Opšta fiziologija i Uporedna fiziologija životinja. U zvanje docenta je izabrana 1973. godine, a 1977. godine u zvanje vanrednog profesora. Zvanje redovnog profesora stekla je 1984. godine. Narednih 25 godina, do penzionisanja 1998. godine, predavala je obavezan predmet Uporedna fiziologija životinja, kao i izborne predmete: Imunologija, Endokrinologija sa neuroendokrinologijom.

Kao stipendista prestižne Ford fondacije  (Ford Foundation Grant), prof. dr Simonović je provela skoro tri godine na Institutu za endokrinologiju Univerziteta u Milanu, gde je imala priliku da radi sa eminentnim istraživačem prof. dr Lucianom Martinijem. Zajedno sa prof. dr Martinijem i njegovim saradnicima, prof. dr Simonović je pionirske rezultate otkrivanja povratnih sprega objavila u eminentnim naučnim časopisima. Takođe, u laboratoriji prof. dr Martinija je uradila i većinu laboratorijskih istraživanja za svoju doktorsku disertaciju.

Istraživački rad prof. dr Simonović obuhvata preko 40 naučnih radova iz oblasti neuroendokrinologije, reproduktivne fiziologije i reproduktivne toksikologije. Rezultati njenih istraživanja, bazirani na kompleksnoj hirurškoj metodi deaferentacije hipotalamusa (koja je bila jedna od najnovijih, tek ustanovljenih metoda toga vremena), su od izuzetne vrednosti za razumevanje regulatornih mehanizama u hipotalamičkoj kontroli funkcije adenohipofize i gonada, kao i lokalizacije regiona hipotalamusa odgovornih za biosintezu neurohormona. Istraživanja vezana za ulogu holinergičkih mehanizama u kontroli gonadotropne sekrecije, čiji je deo bila prof. Simonović, su obezbedila prve i još uvek veoma relevantne rezultate u ovom polju. Značaj ovih rezultata potvrđuje i činjenica da su deo značajnih knjiga u oblasti Fiziologije životinja  i da su citirani više od 40 godina.

Prof. dr Irena Simonović je tokom svoje profesorske karijere posvećeno i savesno pripremala svoja predavanja, u čijem fokusu su uvek bila nova saznanja i istraživanja, sa željom da informiše studente o najnovijim dostignućima u svojoj oblasti. Iako je bila strog profesor, studenti su je poštovali svesni njenih dobrih namera i težnje da ih adekvatno pripremi za budući rad i karijeru.

Prof. dr Irina Simonović je bila velikodušan i posvećen prijatelj, uvek spreman da sasluša i pomogne: nikada nije izdala nikog od svojih prijatelja; bila je veoma iskrena i pravedna. Bila je posvećena svom poslu i uvek davala najbolje od sebe, uvek voljna da se žrtvuje za svoje prijatelje, studente i kolege.

                                       Tekst pripremila prof. dr Desanka Marić, a objavljen je u časopisu Biologia Serbica                                                         (https://ojs.pmf.uns.ac.rs/index.php/dbe_serbica/issue/view/13/showToc)