Hidrobiologija i zaštita voda

Студијски програм: Дипломирани еколог

Назив предмета: Хидробиологија и заштита вода

Наставник: Зорица Свирчев, Тамара Јурца

Статус предмета: обавезни

Број ЕСПБ: 7

Услов:

Циљ предмета

- упознавање студента са популационом екологијом акватичних организама, те структуром и динамиком акватичних заједница
- оспособљавање студента да сагледава и препознаје процесе у воденим екосистемима: примарну, секундарну продукцију, екологију виших трофичких нивоа, динамику ланаца исхране, бентосно-пелагичне интеракције, да примени еколошке теорије о укупном и одрживом капацитету
- упознавање студента са савременим проблемима који прате водене екосистеме, са концептом процене квалитета вода и са биомониторингом

- упознавање са основним принципима ремедијације вода.

Исход предмета

Након положеног курса из Хидробиологије од студента се очекује да је у стању да:
-дефинише основне појмове везане за структуру и динамику акватичних заједница,
-измери примарну продукцију, препозна и раздвоји трофичке нивое и чланове ланаца исхране,
-примени теорију о укупном капацитету воденог екосистема у пракси,
-препознаје поједине групе водених хидробионата и њихових представника,
-идентификује проблеме узроковане загађењем вода,
-примени основна правила биомониторинга површинских вода и правилно оцени квалитет воде са биолошког аспекта,

-предложи основне мере превенције и санације водених екосистема.

Садржај предмета

Теоријска настава: Увод у хидробиологију, подела и специфичности појединих типова водених екосистема. Термичка стратификација и други вертикални градијенти; појам животних ресурса. Одлике популација у воденим екосистемима, интеракције, животне заједнице копнених вода. Екологија планктонских заједница. Екологија бентосних заједница. Диверзитет и распрострањење нектонских организама; екологија риба. Динамика водених екосистема: проток енергије, продуктивност. Укупни и одрживи капацитет водених екосистема. Сапробиологија - трофичност, сапробност, еутрофизација. Ланци исхране и трофичка структура водених екосистема, сукцесија језерских екосистема. Структура и динамика животних заједница маринских екосистема. Проблеми опстанка водених екосистема: органско загађење, хидроморфолошки притисци, климатске промене; последице ( цветање воде, недостатак пијаће воде); санационе технике. Примена акватичних организама у процени квалитета воде, биомониторинг и биоиндикација; процена еколошког статуса. Контрола убрзане еутрофизације - превенција и санација. Правна легислатива у области заштите вода.

1. Практична настава: Припрема за теренска истраживања. Избор опреме. Узимање узорака. Основне технике обраде хидробиолошких узорака. Фитопланктон: детерминација раздела и представници. Зоопланктон: упознавање са главним групама и карактеристичним представницима. Фитобентос. Диверзитет и екологија слатководних риба. Сапробни систем и методе оцене квалитета воде. Биотички и индекси диверзитета. Биотички индекси. Оцена еколошког статуса помоћу фитопланктона и фитобентоса. Оцена еколошког статуса помоћу акватичних макробескичмењака. Примери санације загађења површинских вода. Пример екоремедијације помоћу мокрог поља.

Литература

Симић, Симић (2009): Екологија копнених вода, Универзитет у Крагујевцу- ПМФ, Београдски Универзитет – Биолошки Факултет.

Lampert, Sommer (1997): Limnoecology - the ecology of lakes and streams. – одабрана поглавља

Kaiser, Attrill (2011): Marine ecology, processes, systems and impacts, Oxford press.

Viličić, D., (2002): Fitoplankton u ekološkom sustavu mora. Školska knjiga, Zagreb. – одабрана поглавља

Број часова  активне наставе

Теоријска настава: 3

Практична настава: 3+0+0

Методе извођења наставе

Теоријска настава се изводи у виду ПП предавања и практичне наставе у виду комбинације лабораторијских и теренских вежби (једнодневни обиласци текућих и стајаћих вода).

Оцена  знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

поена

Завршни испит

поена

активност у току предавања

5

писмени испит

20

практична настава

5

усмени испит

30

колоквијум-и

30

..........

семинар-и

10