Genetika populacija
Студијски програм: Дипломирании еколог
|
Назив предмета: Генетика популације
|
Наставник: Михајла Ђан, Невена Величковић
|
Статус предмета: изборни
|
Број ЕСПБ: 6
|
Услов:
|
Циљ предмета
Циљ предмета је разумевање и усвајање процеса и механизама преноса, структуре и експресије генетичких информација на нивоу популација.
|
Исход предмета
Након успешно реализованих предиспитних и испитних обавеза студент може да:
- са разумевањем користи основне генетичке појмове у популационој генетици
- одреди генетичку структуру популација
- одреди основне параметре генетичке варијабилности популација
- правилно примењује Харди-Вајнбергов закон и уочава могуће последице дејства мутација, миграција, генетичког дрифта и селекције по генетичку равнотежу популација
|
Садржај предмета
Теоријска настава Основи популационе генетике. Генетички диверзитет природних популација. Нивои генетичког диверзитета.Откривање и мерење генетичке варијабилности популација. Генетичка равнотежа и фактори који ремете генетичку равнотежу. Протеински маркери у популационој генетици. Полиморфност рестрикционих фрагмената као молекуларни маркери. PCR засновани маркери. Микросателитски маркери у популационој генетици. RAPD маркери у популационој генетици. Остали типови нуклеарних генских маркера. Ваннуклеарни генски маркери у популационој генетици. Популациона геномика. Значај података о генетичком диверзитету.
Практична настава Израчунавања основних параметара генетичке варијабилности: фреквенције алела, фреквенције генотипова, хетерозиготност, полиморфност, ефективна величина популације, генетичка блискост и удаљеност на основу протеинских и молекуларних маркера. Одступање од Харди Вајнбергове равнотеже и локус еквилибријум. Формирање дендрограма. Анализа RFLP профила у популационој генетици. Примена SSR маркера у популационој генетици. Анализа ДНК секвенци нуклеарног и ваннуклеарног генома у популационој генетици. Употреба статистичких пакета у популационој генетици: REAP, ARLEQUIN, BioEdit, MEGA, STRUCTURE, MrBayes.
|
Литература
Ђан М., Величковић Н. Молекуларни маркери у популационој генетици. Ауторизована скрипта, 2017.
Анђелковић М., Стаменковић-Радак М. Гени у популацијама. Алта Нова, Београд, 2013.
Боројевић К. Гени и популација, ПМФ, Нови Сад, 1991.
Frankham R., Ballou JO, Briscoe DA. Introduction to Conservation Genetics. Cambridge University Press, 2002.
|
Број часова активне наставе
|
Теоријска настава: 2
|
Практична настава: 2+0+0
|
Методе извођења наставе
Предавања, Вежбе – решавање популационо генетичких проблема и задатака коришћењем програмских пакета и Консултације
|
Оцена знања (максимални број поена 100)
|
Предиспитне обавезе
|
поена
|
Завршни испит
|
поена
|
активност у току предавања
|
5
|
писмени испит
|
|
практична настава
|
5
|
усмени испит
|
60
|
колоквијум-и
|
30
|
|
|
семинар-и
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|