Ekološka genetika

Студијски програм : Мастер еколог

Назив предмета: Еколошка генетика

Наставник: Михајла Ђан, Невена Величковић, Дубравка Милић

Статус предмета: изборни

Број ЕСПБ:7

Услов:

Претходно стечени ЕСПБ: најмање 5 ЕСПБ из предмета уже научне области Генетика

Циљ предмета:

Циљ предмета је упознавање студената са методологијом и применом еколошке генетике, кроз призму предеоне генетике и еколошког моделинга.

Исход предмета:

Након успешно реализованих предиспитних и испитних обавеза студент може да:

- разликује и правилно одабере генетичке маркере у еколошко генетичким студијама

- разуме методе квантификовања генетичког диверзитета и предеоне хетерогености

- идентификује корелације предеоне хетерогености и генетичке варијабилности

- објасни методологију праћења промена генофона популације у промењивим условима средине

- са разумевањем користи интернет изворе и стручну литературу из области

Садржај предмета:

Теоријска настава

Увод у еколошку генетику.  Селективно неутрални генетички маркери. Генетички маркери адаптације. Организације генетичких варијација унутар и између популација. Фактори који утичу на структуру генофонда. Популациона динамика у промењивим условима средине. Генетички мониторинг природних популација. Интеракције генотипа и средине. Фенотипска пластичност. Генетичка диференцијација и адаптивна пластичност. Предеона генетика. Методе квантификације предеоне хетерогености и генетичког диверзитета. Корелација података предеоне хетерогености и генетичких полиморфизама. Еколошке нише одабраних таксона формираних на основу фактора средине и дистрибуције врста.

Практична настава Одређивање генетичке структуре природних популација. Израчунавање параметара генетичког диверзитета и  диференцијације. Примена програмских пакета у одређивању просторне и временске  структуре и динамике популација. PCA и IBD анализе. Кластер методе у еколошкој генетици. Моделовање у еколошкој генетици. Формирање еколошких ниша на основу потенцијалне дистрибуције одабраних таксона. Израчунавање процента преклапања ниша коришћењем Schoener's D индекса. Утврђивање да ли су еколошке нише између таксона идентичне у односу на нулту хипотезу (Идентични тест). Утврђивање да ли се еколошке нише између таксона мање или више разликују у односу на нулту хипотезу (тест Сличности). Израчунавање статистичке значајности еколошких ниша у односу на нулту хипотезу применом t-теста и Fisher теста. Утврђивање степена дивергенције између сродних таксона. Поређење еколошких ниша у односу на глобалне климатске промене.

Литература:

Conner J, Hartl D. A Primer of  Ecological Genetics Sinauer Associates, Inc., USA, 2004.

Balkenhol N, Cushman S, Storfer A, Waits L. Landscape Genetics: Concepts, Methods, Applications. Wiley-Blackwell, 2015.

Lowe A, Harris S, Ashton P. Ecological Genetics: Design, Analysis and Application. Wiley-Blackwell, 2004.

Број часова  активне наставе

Теоријска настава: 2

Практична настава: 2+0+4

Методе извођења наставе:

Предавања, рачунарске вежбе, консултације.

Оцена  знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

поена

Завршни испит

поена

активност у току предавања

 

писмени испит

 

практична настава

 

усмени испит

60

колоквијум-и

40

 

 

семинар-и