Bioaktivni metaboliti mikroorganizama
|
Студијски програм: Мастер биолог
|
|
Назив предмета: Биоактивни метаболити микроорганизама
|
|
Наставник: Маја Караман
|
|
Статус предмета: изборни
|
|
Број ЕСПБ: 7
|
|
Услов: -
|
|
Циљ предмета
Курс има за циљ разумевање значаја микроорганизама као продуцената биоактивних материја и оспособљавање студената да рукују једноставним биотехнолошким процесима продукције биоактивних материја микробног порекла.
|
|
Исход предмета
Савладана неопходна знања о микроорганизмима, њиховом значају у процесима биосинтеза биоактивних материја и способност управљања једноставним процесима биоконверзија нисковредних биолошки неактивних у високовредна биоактивна једињења у биотехнологији.
|
|
Садржај предмета
Теоријска настава
Курс има за циљ упознавање са биологијом, значајем и применом бактерија, алги, гљива и лишајева као актуелних и потенцијалних продуцената биолошки активних агенаса: антибиотици, антиканцерогени агенси, антивирусни агенси пореклом из микроорганизама. Метаболити микроорганизама у лечењу несанице, холестеролемија; као коагуланти и антикоагуланти, тоници, ангиотензини, кардијаци, афродизијаци, сексуални атрактанти, нематоциди, итд. Производња ензима као агенаса за побољшавање варења, за епителизацију, у козметици итд. Микроорганизми као посредници у биосинтези активних агенаса (хормони, витамини, органске киселине, алкохоли). Мицетизми. Микроорганизми као извор здраве хране (витамини, минерали, есенцијалне аминокиселине). Алкалоиди, микотоксини, цијанотоксини, фикотоксини и други токсини микробног порекла. Имуномодификатори: имуноактиватори и имунорепресори.
Практична настава
1) изоловање и гајење микроорганизама, 2) испитивање физиолошке и биохемијске активности микроорганизама (посебно секундарног метаболизма), 3) утврђивање антимикробне (антибактеријске и антифунгалне) активности различитих микроорганизама, 4) продукција антибиотика (антибиограм), 5) утврђивање антиоксидативне активности продуката различитих микроорганизама (антирадикалска активност и потенцијал редукције гвожђа...), 6) детекција секундарних метаболита микроорганизама применом танкослојне хроматографије, 7) испитивање присуства афлатоксина у намирницама (имунохроматографски есеј)
|
|
Литература
Kavanagh K. (2005) Fungi – Biology and Applications. John Wiley & Sons Ltd, England.
Пејин Д. (2003) Индустријска микробиологија. Универзитет у Новом Саду, Технолошки факултет.
Матавуљ М., Гајин С., Петровић О. (1998) Биолошки активне материје виших биљака, гљива, алги и бактерија. Универзитет у Новом Саду, ПМФ, Институт за биологију.
Дураковић С., Дураковић Л. (2003) Микологија у биотехнологији. Свеучилиште у Загребу.
Свирчев З. (2005) Микроалге и цијанобактерије у биотехнологији. ПМФ, Нови Сад.
Радновић Д., Матавуљ М., Караман М. (2007) Микологија. Скрипта за студенте биологије. Издавач: ПМФ Нови Сад, Универзитет у Новом Саду. WUS Austria ISBN 9787-86-7031-118-3.
Вучетић J. (1985) Микробиолошке синтезе антибиотика. КИЗ“Центар“, Београд.
Вучетић Ј., Врвић М. (1992) Микробиолошке синтезе витамина. Нова просвета, Београд.
Вучетић Ј. (1982) Микробиолошке синтезе аминокиселина. Привредни преглед, Београд.
|
|
Број часова активне наставе
|
Теоријска настава: 3
|
Практична настава: 2+0+4
|
|
Методе извођења наставе
Предавања, лабораторијске вежбе, семинарски рад и консултације.
|
|
Оцена знања
|
|
Предиспитне обавезе
|
поена
|
Завршни испит
|
поена
|
|
активност у току предавања
|
-
|
писмени испит
|
25
|
|
колоквијуми
|
25
|
усмени испит
|
25
|
|
семинарски радови
|
25
|
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
english