Genetika

Studijski program : Diplomirani biolog

Vrsta i nivo studija: Osnovne akademske studije

Naziv predmeta: Genetika

Šifra predmeta: OB016

Nastavnik: dr Mihajla Đan, dr Dragana Obreht

Status predmeta: obavezni

Broj ESPB: 7

Uslov: -

Cilj predmeta

Cilj predmeta je razumevanje i usvajanje procesa i mehanizama prenosa, strukture i ekspresije genetičkih informacija na nivoima molekula, hromozoma, organizma i populacija.

Ishod predmeta

Nakon uspešno realizovanih predispitnih i ispitnih obaveza student može da:

- sa razumevanjem koristi osnovne genetičke pojmove i prepoznaje značaj genetike u savremenoj nauci

- detaljno opiše strukturu hromatina, morfološku i funkcionalnu organizaciju hromozoma

- jasno razlikuje faze mitoze i mejoze, shvata značaj ćelijskih deoba u transmisionoj genetici

- kroz primere primenjuje Mendelove zakone, razume intra i inter lokusne interakcije gena

- predviđa moguće mehanizme nasleđivanja i precizno konstruiše rodoslovna stabla na osnovu zadatih podataka

- objasni mehanizme nastanka mutacija, principe dejstva mutagena i mehanizme DNK reparacije.

- pravilno primenjuje Hardi-Vajnbergov zakon u populaciji i uočava moguće posledice dejstva mutacija, migracija, genetičkog drifta i selekcije po genetičku ravnotežu. Razlikuje principe kavitativne i kvantitativne genetičke analize.

- jasno uviđa značaj očuvanja genetičke varijabilnosti na polju populacione, konzervacione i evolucione genetike, kao i oplemenjivanja biljaka i životinja

Sadržaj predmeta

Teorijska nastava

Morfologija i molekularna organizacija hromozoma. Organizacija eukariotskog genoma. Gametogeneza. Hromozomopatije u humanoj populaciji. Osnovni zakoni nasleđivanja. Interakcije gena. Analiza rodoslova. Determinacija pola. Rekombinacije. Molekularni mehanizmi nastanka mutacija. Promene u broju i strukturi hromozoma. Genetička struktura prirodnih populacija. Hardi-Vajnberg-ov zakon. Faktori koji remete ravnotežu u prirodnim populacijama. Primena proteinskih i molekularnih markera u određivanju varijabilnosti prirodnih populacija. Nasleđivanje kvantitativnih svojstava. Mala populacija i ukrštanje u srodstvu.

Praktična nastava

Izrada kariograma. Šematski prikazi nerazdvajanja hromozoma. Sindromi u humanoj populaciji. Mendelova pravila nasleđivanja. χ2 test. Interakcije gena. Determinacija pola. Analiza rodoslova.. Crossing over Poliploidi i aneuploidi. Strukturne aberacije. Analiza genetičke strukture u prirodnim populacijama. Faktori koji remete ravnotežu prirodnih populacija. Kontinuirana varijabilnost. Komponente fenotipske varijabilnosti. Koeficijent ukrštanja u srodstvu. Primena proteinskih i molekularnih markera u određivanju varijabilnosti prirodnih populacija

Literatura

1. Đelić N., Stanimirović Z. Principi genetike. Elit Medica, Beograd, 2004

2. Marinković D., Tucić N., Kekić V. Genetika. Naučna knjiga, Beorad, 1991.

3. Diklić V. Kosanović M., Nikoliš J. Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001.

4. Vapa Lj, Obreht D. Genetika kroz primere i zadatke, autorizovana skripta, PMF, Novi Sad, 2005.

5. Vapa Lj, Radović D. Zbirka zadataka iz genetike, Univerzitet u Novom Sadu, 1995.

Broj časova aktivne nastave

Predavanja: 3

 

Vežbe: 3

Drugi oblici nastave:

Studijski istraživački rad:

Ostali časovi

Metode izvođenja nastave

Predavanja, Vežbe – rešavanje genetičkih problema i zadataka i Konsultacije

Ocena znanja

Predispitne obaveze

poena

Završni ispit

poena

aktivnost u toku predavanja

-

pismeni ispit

67

praktična nastava

3

usmeni ispit

-

testovi u toku semestra (3)

30